het@het.ba +387 (059) 260-213

Основна концепција изградње ХЕС Требишњица

Ријека Требишњица је била највећа понорница у Европи са извориштем код Билеће (330 м.н.м ) и текла је према југу до Ластве одакле је скретала на запад према Требињу (272 м.н.м.), односно Поповом пољу гдје се губила у понорима отичући даље подземним токовима у Јадранско море (Омбла – Дубровачка ријека) и у доњи ток ријеке Неретве. Дужина површинског тока је зависила од годишњег доба, односно протицаја и кретала се од 35 – 90 km. У љетном периоду малих вода њен површински ток је ишао само до Требиња иза кога се губила у понорима који се налазе у самом кориту ријеке, а у зимско – прољећном периоду великих падавина, кад ови понори не могу да приме све количине воде, њен површински ток се продужавао до краја Поповог поља (Хутово) и усљед немогућности понора да приме сву количину воде, долазило је до поплава које су трајале и по неколико мјесеци, стварајући језеро запремине и до 1 x 109 m3. Годишњи протицај Требишњице био је распоређен тако да у љетном периоду износи око 1/4, а зими око 3/4 цјелокупних вода. Просјечни годишњи протицај Требишњице, добијен на основу дугогодишњег осматрања водостаја као и других метода прорачунавања и провјеравања износи код Требиња 96.1 m3/s, а код Гранчарева 81.9 m3/s. Љетне минималне воде код Требиња регистроване су на око 3 m3/s, а велике зимске око 900 m3/s.

Студијама и истражним радовима вршеним у сврху коришћења хидропотенцијала Требишњице, а нарочито испитивањем и осматрањем надземних и подземних токова вода крашких поља у ширем подручју Источне Херцеговине, дошло се до сазнања да је могуће врло ефикасно искористити сав њихов хидропотенцијал, с обзиром на релативно велике надморске висине ових поља. То је дало подстрека за даља и детаљнија истраживања којима је утврђено да све ове воде припадају сливовима Требишњице и Неретве (Буна, Буница и Брегава) и да је могуће воде ријеке Требишњице повећати превођењем вода које дренирају у правцу слива Неретве. Утврђено је да воде Невесињског поља отичу у правцу Буне и Бунице, а преко њих у ријеку Неретву. Воде Фатничког поља једним дијелом отичу понорима у правцу Брегаве, док већи дио отиче у правцу врела Требишњице. Воде Гатачког и Церничког поља подземно отичу у правцу Требишњице и дијелом у Фатничко поље гдје поново пониру и појављују се на врелима Требишњице. Воде Требињског поља дренирају у правцу мора, а воде Попова поља према мору и Неретви. Велике међусобне висинске разлике и релативно мале удаљености између ових крашких поља и мора и чињеница да се ова поља налазе на 4 висинска хоризонта омогућују да се њихове воде искористе на неколико степеница у енергетске сврхе (хидроелектране и у сврху хидромелиорације највећих дијелова поља Источне Херцеговине).

Основна концепција коришћења вода на ширем простору слива ријеке Требишњице усвојена је водопривредном основом из 1958. године, а иновирана новом водопривредном основом “Крашких поља Источне Херцеговине”, 1967. године. Предвиђено да се на подручју хидросистема Требишњица изгради седам хидроелектрана са пет акумулација. Поред хидроенергетског коришћења воде, омогућава се и наводњавање око 240 km2 обрадивих површина. Концепција са 7 планираних хидроелектрана и 5 акумулационих базена у систему произашла је из усвојеног Основног Пројекта из 1976. године. Усвојена концепција коришћења вода потпуно је у складу са потребама хидроенергетике, као и са рјешавањем комплексне водопривредне проблематике овог подручја.

Изградњом система стварају се повољни хидролошки услови на горњим крашким пољима, тј. одвођење вишкова воде са крашких поља у влажном периоду године и довођење потребних количина воде за наводњавање. Током 1984. године завршена је и студија “Вишенамјенско коришћење вода на Горњим хоризонтима ријеке Требишњице” који су заједнички урадили: “Електропривреда БиХ”, “Пољопривредни комбинат АПРО Херцеговина” и “Водопривреда БиХ”. Досадашње анализе су показале да се на читавом простору хидросистема Требишњице могу добити значајне количине квалитетне (вршне) електричне енергије, која у просјечно влажној години износи око 3600 GWh. Од ове количине до сада је изграђеним објектима и постројењима реализовано 2777 GWh, а могуће је реализовати изградњом нових објеката и постројења још 856 GWh.